Црква потиче с краја XIII и почетка XIV века и била је католикон (главни храм) византијског манастира. Припада сложеном четворостубном типу цркве са уписаним крстом, са деамбулаторијумом (опходиштем) и параклисима на источној страни, те се сматра изузетним примером архитектуре из периода Палеолога.