close
close
Menu
Мисионарско дело покрштавања Словена

Мисионарско дело покрштавања Словена

Изасланици великоморавског кнеза Растислава стигли су у Цариград 862. године, тражећи од византијског цара Михајла III да пошаље учитеље који ће проповедати хришћанску веру на словенском језику. Растислав је имао за циљ да склопи савез са Цариградом и истовремено развије културне и духовне везе између две државе. Одговор византијског цара био је позитиван и савез је запечаћен слањем двојице солунске браће Ћирила и Методија и њихових помоћника у Великоморавску кнежевину. На пут су кренули 863. године преко Солуна, где су се прво срели са мајком. Како би био задовољен Растислављев захтев, требало је литургијске текстове и црквене књиге превести на словенски језик, а за то је било потребно направити писмо, које Словени у то време нису имали. Ћирило осмишљава словенско писмо и пре великог путовања довршава превод четири Јеванђеља, новозаветних посланица и збирку светоотачких текстова. Такође је саставио граматику и уџбеник. Величанствено дело стварања словенског писма и превода црквених књига на којем је Ћирило радио уз помоћ Методија и њихових помоћника, почело је пре пута у Моравску, док га је након Ћирилове смрти наставио Методије. Растислав их је примио уз велике почасти, али их франачко свештенство није дочекало са истим одушељењем, осетивши да је њихов духовни и културни утицај на земљу доведен у опасност, као и дотадашње повластице. Након што су провели око три године у Великој Моравској, двојица браће су одабрала неке од својих ученика да буду рукоположени за свештенике, па су тако кренули на рукоположење у један од црквених центара. У Венецији наилазе на непријатељство локалног свештенства због стварања словенског писма и превода црквених књига на словенски језик, те их у Рим позива папа Никола I, који је као поглавар Римокатоличке цркве озваничио и признао њихов рад. Ћирило се, међутим, тешко разболео и умро 869. године у 42. години. Методије наставља свој мисионарски рад и на новом путовању у Рим бива рукоположен за архиепископа, са седиштем у Сирмијуму (Сремској Митровици). Опет наилази на непријатељство франачких црквених вођа, бива прогањан, те тако одлучује да оде у Цариград, уместо у Рим, и одатле поново у Великоморавску кнежевину, где се концентрисао на списатељство и подучавање. Уз помоћ својих сарадника на словенски језик је превео целу Библију (осим Књига о Макабејцима) и друга основна црквена дела. Истовремено је преводио оригинална дела правног садржаја која су чинила основу средњовековне словенске књижевности. По завршетку списатељског и преводилачког дела, Методије је одслужио величанствену Свету литургију у помен Светом Димитрију, заштитнику родног Солуна. 885. године, неколико дана након Цвети, и пошто је одредио свог наследника, заувек је напустио овај свет.
Facebook Twitter Google+ Pinterest
X

Right Click

No right click