Каза Бјанка (Casa Bianca), драгуљ Солуна, једна је од најлепших вила у граду.
Њен јединствен стил који прати начела архитектонског еклектицизма и љубавна прича која је прати, између Алине, кћери власника и грчког војника Спироса Алибертиса, учинили су Каза Бјанку симболом истинске љубави која је одбацила друштвене конвенције с почетка XX века. Више информација овде (линк Љубав и залазак сунца, градске љубавне приче). Каза Бјанку је саградио 1912. године италијански архитекта Пјеро Аригони за богатог Јеврејина италијанског порекла Дина Фернандеза-Дијаза, као поклон за његову супругу Бланш, Швајцаркињу. Вила је подигнута у градском насељу Ексохес, у којој су богате породице градиле своје летњиковце. 1941. године Каза Бјанка је реквирирана, на спрату куће била је резиденција италијанског конзула, а касније и немачког. Данас је Каза Бјанка Градска уметничка галерија.
