ВЕЛИКА НЕДЕЉА

САСТАНАК ЕПИТАФА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК
У Велики петак увече у 21 час одржава се Велики састанак пет епитафа историјских цркава у центру Солуна. Скуп се одржава на Аристотеловом тргу, где пет епитафа стиже у поворци, праћени бројним верницима, филхармонијом, певачима и свештеницима. Епитафи припадају црквама:

„Божје Софије“,

„Светог Григорија Паламе“,

„Пресвете Богородице Халкеон“,

„Свете Теодоре“

и „Светог Николе Трану“.

ОПШТЕ О ЕПИТАФУ
Од почетка другог миленијума после Христа, на подручју Византијског царства, започео је повратак античким вредностима са фокусом на човека — рани „хуманизам“ пре западне ренесансе. Овај преокрет видљив је чак и у Цркви. Настаје традиција оплакивања око мртвог Христа, са лепим химнама које се не односе толико на Христову божанствену природу, колико на бол и патњу Богородице. Једна од похвала Великог петка сматра се једним од најлепших дела светске књижевности. То је познати стих: „О, слатка моја пролеће, најслађе моје дете, где је нестала твоја лепота?“

Почиње израда црквених златних везова са овом људском сценом оплакивања Мајке, што данас називамо „Епитаф“. Најлепши искисани епитаф на свету налази се у Музеју византијске културе у Солуну. Настао је у 14. веку у Солуну.

У византијској Цркви створена је традиција ношења овог везаног епитафа. Током турске власти, епитаф је постављен на дрвени носач украшен цвећем. Ово се види само у грчким црквама, вероватно због тога што су Грци изградили носач за Гроб Господњи у Јерусалиму, уништен у пожару 1808. У античкој Грчкој постојао је култ Адониса, младића који је умро у пролеће, а чије је тело ношено украшено цвећем. Ове сећања су очувана захваљујући непрекинутом културном континуитету.

КАТЕДРАЛА БОЖЈЕ СОФИЈЕ
Катедрала Божје Софије једна је од најстаријих цркава у граду и данас је катедрала Солунске митрополије, под заштитом УНЕСКО-а. Саграђена је средином 7. века на месту старије базилике, вероватно срушене у земљотресу. Док је старија црква носила име светог Марка, нова је посвећена Христу као Божјој Софији и називана „Велика црква“, попут Аја Софије у Цариграду. Била је митрополитска црква до 1524, када је претворена у џамију. Оштећена у пожару 1890. Обнова је започета 1908. под вођством византолога Шарла Диела, откривши мозаик Васкрсења Христовог из 9. века на куполи.

ЦРКВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ХАЛКЕОН
Црква Пресвете Богородице Халкеон, византијски храм из 11. века, под УНЕСКО-овом заштитом. Налази се на тргу Античке агоре. Име „Халкеон“ односи се на бакарске радионице у области. Саградио је 1028. протоспатар Христофор, са титулом „катепана“ Лангобардије. То је типичан крстолики храм са куполом из периода Македонске династије.

ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ ТРАНУ
На источној страни трга Дικαстирион, налазила се црква Светог Николе Трану, срушена у пожару 1917. Данашња мала црква, изграђена 1935, припада манастиру Свете Теодоре и представља „скривени рај“ у центру града.

МАНАСТИР СВЕТЕ ТЕОДОРЕ
У историјском центру Солуна, на улици Ерму, налази се манастир Свете Теодоре. Првобитно назван „Светог Стефана“. Света Теодора дођe са Егине са 25 година, замонашивши се са ћерком Теопистом. Након њене смрти, због чуда и мира који је исходио, манастир постаје значајно ходочасничко место. Турци нису запленили манастир захваљујући заштити Маре Бранковић, маћехе Мехмеда II. Кампанар из 18. века преживео је пожаре. Нова црква саграђена је 1935. Данас ту делује Центар за агиолошке студије.

СВЕТИ МИТРОПОЛИТСКИ ХРАМ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ПАЛАМЕ
Митрополитска црква нашег града посвећена је архиепископу Солуна из 14. века, светом Григорију Палами.
Данашњи храм изграђен је на месту старије цркве из 15. века, која је била посвећена Светом Димитрију и која је током извесног периода била митрополитска црква града. Међутим, уништена је у пожару 1890. године, заједно са архивом митрополије.

Данашњи храм започет је 1891. године по пројекту Ернеста Цилера. Завршио га је 1914. године Ксенофонт Пајонидис. Реч је о куполној базилици, која представља прву цркву са куполом у Солуну из периода турске власти након векова забрана, јер Османлије нису дозвољавале изградњу купола на хришћанским храмовима (доzвољавало се само на џамијама). Ова црква је репрезентативан пример архитектонског еклектицизма са византијским елементима.

Живописао ју је Никос Кесанис, али су фреске уништене у земљотресу 1978. године, па је црква поново осликана током 1980-их.
У капели унутар храма чува се свете мошти Светог Григорија Паламе.

Након земљотреса, испод олтара храма откривена је крипта посвећена „Македонској борби“. Крипта је адаптирана у изложбени простор историјског сећања са фотографијама из периода борбе.